Posted by : Spavanje
Dok je u materici fetus je predodređen na majčine ritmove spavanja i buđenja i njen stil reagovanja. Novorođenčad ne samo da su stekla iskustva majčinih ritmova dok su bila u materici već su im sada i njeni zvučni i kinestetski ključevi bliski. Ne treba se čuditi tome što novorođenče već na rođenju više voli ženske nego muške glasove.
Od mesta gde majka boravi u prvih 5 meseci trudnoće zavisi da li će se kasnije beba probuditi na zaglušujuću buku aviona ili nastaviti mirno da spava. U ovom period fetus reaguje i na muziku, zabeleženo je da se počev od 25 nedelje trudnoće kreće u ritmu bubnjeva. I pre rođenja bebe imaju određene muzičke sklonosti što se vidi po njihovim reakcijama kada se pušta određena muzika.
Posmatrajući ponašanje novorođenčadi Peter Wolff (1969) uočio je razlike u nivoima njihove budnosti.
Utvrdio je šest različitih stanja:
- Mirno ili duboko spavanje – karakteriše ga pravilno disanje zatvorenih očiju, nema aktivnosti osim povremenih trzaja.
- Aktivno ili lagano spavanje – oči su zatvorene ali se opažaju brzi pokreti očiju, nivo aktivnosti je nizak, pokreti su mekši nego u dubokom spavanju, disanje može da bude nepravilno
- Dremanje – oči mogu da se otvaraju i zatvaraju, kada su otvorene izgleda pospano, reakcije na podražaje su usporene, podražaji mogu da dovedu do promene stanja
- Neaktivna budnost/mirno budno stanje – oči su otvorene, pogled je bistar, pažnja je usmerena na podražaje, nivo aktivnosti je nizak
- Aktivna budnost – oči su otvorene, nivo aktivnosti je visok i dete može da pokazuje kratku uznemirenost, na podražaje reaguje pojačanim trzajem i motoričkom aktivnošću
- Plakanje – intezivno plakanje koje se teško zaustavlja, visok nivo motoričke aktivnosti.
U prvih šest meseci života na ciklus budnosti i spavanja utiče sazrevanje dva međusobno povezana biološka procesa Cirkadialna organizacija, odnosi se na periodičnost faza budnosti i spavanja tokom 24h, a povezana je sa smenjivanjem dana i noći dok se Ultradiurna organizacija odnosi na kraće cikluse spavanja (60-90mn) i smenu REM i neREM faza spavanja.
Tokom prva tri meseca bebe provode 50% spavanja u REM fazi (aktivan san, paradoksalno spavanje ili sanjanje) i 50% vremena u mirnom snu, neREm fazi spavanja (Anders i sar. 2000)
Velika učestalost REM faze kod beba govori o postojanju neke vrste unutrašnjeg motora koji nervne puteve održava aktivnim sve dok dete ne dobije dovoljno spoljašnjih podražaja da bi se oni sami održali. Istraživanja su potvrdila ovu pretpostavku, kao i zapažanje da deca koja imaju duže periode budnosti, koja im verovatno obezbeđuju potrebno podraživanje, tokom spavanja imaju kraće REM periode spavanja (Vasta 1997). Rastom i razvojem proporcije REM spavanja se sve više smanjuje. Dete od tri godine starosti provode oko 35% spavanja u REM fazi, a odrasli oko 20%.
Znatna promena u organizaciji stanja budnosti događa se oko trećeg meseca života.
Dok odrasla osoba iz stanja budnosti po pravilu ulazi u stanje mirnog spavanja, novorođenče iz stanja budnosti redovno ulazi u REM fazu spavanja. U tom periodu se REM i neREM faze spavanja smenjuju u ciklusima od 50-60min. U svakom ciklusu spavanja ista je količina obe faze.
Nakon trećeg meseca, REM faza počinje da dominira u kasnijim ciklusima spavanja, a neREM faza spavanja u ranijim. Ta promena količine REM i neREM spavanja traje do 3 god života, kada počinje da nalikuje ciklusima spavanja odrasle osobe.
Novorođenče rođeno u terminu tokom 24h spava u proseku 18h sa kratkim periodima budnosti koji se ponavljaju svaka 3-4h (Anders i sar. 2000). To znači da se tokom 24h periodi spavanja i budnosti smenjuju 6-8 puta sa istom količinom vremena provedenom u budnom stanju danju i noću.
U prvih mesec dana organizacija spavanja i budnosti se polako prilagođava dnevnom ciklusu dana i noći u socijalnoj okolini.
Sa šest meseci najduži neprekinut period spavanja produžuje se sa 4 na 6h, tokom noći spavanje je prekinuto sa 2-3 kratka buđenja. Tokom dana periodi budnosti se produžavaju. Ukupan broj ciklusa spavanja i budnosti u 24h se postepeno smanjuje, a periodi sna i budnosti se usklađuju sa dnevnom organizacijom dana i noći.
Sa godinu dana dete provede 8-12 sati spavajući u jednom ili dva duža period tokom noći a po danu spava u dva kraća perioda. Dete i dalje spava prosečno 16h. Proces uspostavljanja dnevnog ritma povezan je sa sazrevanjem pituitarne žlezde i količinom lučenja melatonina tokom dana (Sadeh 1997).
Spavanje i buđenje se kod beba koje su rođene na vreme odvija u ciklusima od tri-četiri sata. Da bi spavanje tokom noći bilo duže, nervni sistem bebe mora dovoljno da sazri kako bi mogao da obradi stimulanse iz okoline, a da se beba ne probudi. U tome pomažu pouzdani umirujući obrasci ponašanja, samoumirujuće mere poput sisanja prsta ili traženja odgovarajućeg položaja. Sprovođenje pravilnih dnevnih obrazaca spavanja i hranjenja uči bebu da spava noću.
U drugoj godini života deteta spavanje se ograničava na jedno dugo spavanje tokom noći i jedno kratko dremanje tokom popodneva.
U predškolskom uzrastu u zavisnosti od očekivanja okoline mnoga deca odustanu od popodnevnog sna i spavaju samo noću, iako sklonost popodnevnom dremanju ostaje tokom čitavog života.
Snežana Milanović, dipl fizioterapeut
SI Baby terapeut, Marte Meo terapeut
