SENZOMOTORIČKA/SLOBODNA/SPONTANA/SAMOSTALNA IGRA
Igra I igračke u prve dve godine detetovog života
Fenomen igre se ne može potpuno obuhvatiti jednom definicijom, ali postoji konsenzus da je to aktivnost koju pokreće intrinzična motivacija, podrazumeva aktivno angažovanje I rezultira radosnim otkrićem. Dete je primarno socijalno biće, ono se od rođenja razvija I raste okruženo predmetima koji su oblikovani kulturom što određuje njegovu igru.
Igra poboljšava strkturu I funkciju mozga direktno I indirektno na molekularnom (epigenetskom), ćelijskom (neuronskom) I nivou ponašanja (socioemocionalne I izvršne funkcije koje utiču na procese učenja a ne sadržaj), što omogućava pojačan fokus na cilj I adaptivno i/ili socijalno ponašanje.
U literature se igra najčešće razvrstava u 3 kategorije: funkcionalnu, simbuoličku I igru sa pravilima.
Sa jedne strane dete ispituje svoje funkcije, a sa druge osobine predmeta (igračaka) kojim se igra.
Dete prvo otkrije svoju ruku, vidi je sasvim slučajno I lako je izgubi iz vida, a tek kasnije počinje da posmatra prateći njene pokrete glavom I očima I tako povezuje iskustvo kretanja sa iskustvom gledanja.
Postepeno uči da koordiniše pokrete ruke, šake I prstiju dok ih vizuelno prati I to radi na sličan način kao što će kasnije raditi sa predmetima. Otvaranjem I zatvaranjem pesnice sprema se da uhvati, drži I pusti predmet.
Posmatranje svojih ruku I međusobno dodirivanje prethodi I priprema dete za manipulaciju predmetom. Zato čekamo sa davanjem igračke dok ne počne redovno da se se igra svojim rukama I pokaže interesovanje za okolinu, obično nakon navršena 3 meseca nakon koga počinje da se javlja posezanje.
Sa puna 4 meseca se javlja voljni hvat, dete poseže za igračkama I pokušava da ih zgrabi istim generalizovanim pokretima ruke ali konture njegove šake ne odgovaraju obliku predmeta. Vremenom pokušaji bivaju sve uspešniji I sa 5 meseci većina može da uhvati željenu igračku namerno posežući.
Zona proksimalnog razvoja
U igri se odražava zona detetovog aktuelnog razvoja ali je I područje zona idućeg razvoja za mnoge nove funkcije Ovladavanje veštinama koje dete ne može da uradi samo, ali mogu da se razviju uz minimalnu pomoć
Nove veštine se izgrađuju na prethodnim samo u podržavajućem okruženje (prostor primeren uzrastu deteta uz responzivnog roditelja/negovatelja).
Senzomotorička/slobodna/spontana/samostalna igra
Aktivnosti u igri dece su odraz njihovih spoznaja o svetu, motoričkih sposobnosti, interesa, oponašanja, kreativnosti I mašte. Ključna je za istraživanje sveta I razumevanje detetovih preferencija I interesovanja.
Karakteristika slobodne igre je izostajanje krajnjeg cilja, te je ona pogodna za istraživanje, eksperimentisanje gde se dete u tim aktivnostima oprobava u nečemu čemu još nije u potpunosti doraslo. Ponašanja u spontanoj igri su jako važna za procenu razvojnog statusa deteta, posebno u prve dve godine života.
Vizuelni obrasci u jasnim kontrastima
Po rođenju deca ne iztražuju okruženje aktivno, pažnju im najviše privlače vizuelno zanimljivi I uočljivi podražaji, predmeti koji se pomeraju.
Od 4 mes usmeravanje na predmete i ljude u okruženju – početak manipulacije predmetima.
Istraživanje perceptivnih karakteristika predmeta odvija se gledanjem (vizuelno), stavljanjem u usta (oralno) i delovanjem (manipulacijom). Istraživačku igru tokom prve godine karakteriše fizička manipulacija I proučavanje predmeta (igračaka). To je period senzomotoričkog razvoja gde se odvija učenje o svetu kroz čula I motoričke pokrete.
Prikuplajnjem podataka o predmetima, njihovim karakteristikama I funkcijama načinom koji razvojno može, dete upoznaje okolinu i dovodi predmete u jednostavne fizičke, još uvek nefunkcionalne odnose (drži po jednu kocku u ruci i udara jednu o drugu na uzrastu od 8 mes)
Funkcionalna igra
Krajem prve godine posmatranjem šta drugi rade sa predmetima, dete uočava da se različiti predmeti (igračke) mogu koristiti na različite načine. Pokazuje da prepoznaje njegovu funkciju (pokušava da pije iz šolje, koristi pribor, stavlja slušalicu na uvo).
Pojava funkcionalene igre pokazatelj je kako kognitivnog tako I socijalnog razvoja jer nastaje posmatranjem kako osobina samih predmeta (igračaka) tako I pre svega, onoga što drugi ljudi rade sa tim predmetima. Aktivnim posmatranjem socijalne okoline dete počinje predmete (igračke) da koristi na socijalno prihvatljiv način.
12 – 18 meseci u igrama u kojima izazivaju nekakav efekat, prizvode zvuk, svetlo ili mehaničko kretanje pritiskom na dugme igračke – ispituje se zbog prediktivne važnosti za komunikacijski i jezičko-govorni razvoj.
Dobra igračka je ona koja podstiče upražnjavanje, učvršćivanje i proširivanje sposobnosti na aktuelnom nivou razvoja. Omogućava zadovoljenje potrebe na prethodnom regresivnom nivou I podstiče razvoj ka narednom nivou.
