Sve ono što je nama poznato, na šta smo se navikli, malim bebama može da bude izvor velikog stresa. Pored onoga što primamo spolja preko čula vida, sluha, dodira, mirisa I ukusa, tu su I odećaji iznutra iz unutrašnjeg uha (ravnoteža) I zglobova, mišića I tetiva (propriocepcija).
Ako samo posmatramo jednu od svakodnevnih situacija, promenu pelena, šta sve beba pri tom doživljava, koje sve informacije mora da primi, obradi I da odgovori na njih.
Majka bebu prvo mora da spusti na sto za presvlačenje – beba mora da se prilagodi promeni položaja, njen centar za ravnotežu reaguje na prelazak iz vertikalnog u horizontalni položaj.
Tu je pritisak majčinih ruku koji oseća dok je drži I spušta (taktilni I proprioceptivni sistem primaju informacije o dodiru I o položaju delova tela I njihovom međusobnom odnosu.
Dok je spušta ispred njenih očiju velikom brzinom se menjaju slike koje vidi.
Bebin taktilni sistem reaguje na podlogu na kojoj leži. Nakon toga sledi puno dodira dok joj skida odeću I pelenu, briše je, maže, ponovo stavlja pelenu I oblači drugu odeću što je ogromna količina taktilnih informacija. Uz to majka priča bebi, gleda je što takođe treba da obradi, pomera je, menja joj položaj.
Nervni sistem nekih beba nije u stanju da na pravi način primi, obradi I da adekvatan odgovor na sve ove podražaje. Bebe koje su prevremeno rodjene ili rodjene nakon termina, one koje su prošle težak porodjaj (dug, prebrz, završen vakumom) ili rodjene carskim rezom (izostao prolazak kroz porodjajni kanal), mogu da budu preosetljive ili neosetljive na ono što dolazi iz spoljašnje sredine ili iz njihovog tela.
Kako umiriti bebu
Pored toga šta I kako roditelji treba da rade, važno je znati šta I kako dete treba da radi. Za dete to znači da svojim osamostaljivanjem treba da reguliše ritam sna I budnosti, uzbuđenosti I samosmirivanja, samostalnog uspavljivanja I hranjenja.
Bebin mozak je predodređen za razvoj funkcija samoregulacije koja se postupno uspostavlja kroz interakciju sa bliskim osobama. Sa razvojem samoregulacije postaje svesno šta može da očekuje od okoline, pre svega svojih roditelja I šta okolina očekuje od njega, što predstavlja socijalni razvoj. )
Samoregulacija
Razvoj samoregulacije počinje od kontrolisanja drugih do samokontrole što se dešava kroz interakciju roditelja I deteta.
Zapaženo je da postoje problemi samoregulacije kod određenog broja dece I da je to u visokom procentu, oko 25%. Znači da veliki broj dece ima poteškoće u ovom procesu što se odražava na odnos roditelja I deteta I nekada ga ugrožava. Zato je važno da roditelji budu edukovani iz ove oblasti kako bi mogli da razumeju svoje dete I njegove potrebe I blagovremeno na pravi način odgovore na njih.
Istraživanja su dokazala da od stimulacije u prvoj godini života zavisi kognitivni I jezički razvoj deteta. Da od kvaliteta interakcije majke I deteta zavisi razvoj jezičkih sposobnosti deteta. Ali od čega zavisi kvalitet interakcije, od roditelja ali I od deteta. Temperament deteta određuje kako će se roditelji igrati sa njim.
Biologija deteta na rođenju je jedinstvena ali ona ne određuje u potpunosti u kakvu osobu će se dete razviti. (Transakcijski model: genotip, fenotip I “okolinotip”/environtype). Način kako se sa njim postupa I u čemu se podupire će ima veliki uticaj kako će se dete razvijati, samim tim odgovornost roditelja I društva je da to bude na način koji će omogućiti razvoj detetovih potencijala kako bi izdraslo u zdravu osobu.
