Dok je u materici fetus je predodređen na majčine ritmove spavanja i buđenja i njen stil reagovanja. Novorođenčad ne samo da su stekla iskustva majčinih ritmova dok su bila u materici već su im sada i njeni zvučni i kinestetski ključevi bliski. Ne treba se čuditi tome što novorođenče već na rođenju više voli ženske nego muške glasove.
Od mesta gde majka boravi u prvih 5 meseci trudnoće zavisi da li će se kasnije beba probuditi na zaglušujuću buku aviona ili nastaviti mirno da spava. U ovom period fetus reauje I na muziku, zabeleženo je da se počev od 25 nedelje trudnoće kreće u ritmu bubnjeva. I pre rođenja bebe imaju određene muzičke sklonosti što se vidi po njihovim reakcijama kada se pušta određena muzika.
U prvih mesec dana organizacija spavanja i budnosti se polako prilagođava dnevnom ciklusu dana i noći, socijalnoj okolini. Tokom prva tri meseca bebe provode 50% spavanja u REM fazi (aktivan san, paradoksalno spavanje ili sanjanje) i 50% vremena u mirnom snu, neREm fazi spavanja (Anders i sar. 2000)
Znatna promena u organizaciji stanja budnosti događa se oko trećeg meseca života. Dok odrasla osoba iz stanja budnosti po pravilu ulazi u stanje mirnog spavanja, novorođenče iz stanja budnosti redovno ulazi u REM fazu spavanja. Novorođenče rođeno u terminu tokom 24h spava u proseku 18h sa kratkim periodima budnosti koji se ponavljaju svaka 3-4h (Anders i sar. 2000). to znači da se tokom 24h periodi spavanja i budnosti smenjuju 6-8 puta sa istom količinom vremena provedenom u budnom stanju danju i noću.
Sa šest meseci najduži neprekinut period spavanja produžuje se sa 4 na 6h, tokom noći spavanje je prekinuto sa 2-3 kratka buđenja. Tokom dana periodi budnosti se produžavaju. Ukupan broj ciklusa spavanja i budnosti u 24h se postepeno smanjuje, a periodi sna i budnosti se usklađuju sa dnevnom organizacijom dana i noći.
Sa godinu dana dete provede 8-12 sati spavajući u jednom ili dva duža period tokom noći a po danu spava u dva kraća perioda. Dete i dalje spava prosečno 16h. Spavanje i buđenje se kod beba koje su rođene na vreme odvija u ciklusima od tri-četiri sata. Da bi spavanje tokom noći bilo duže, nervni sistem bebe mora dovoljno da sazri kako bi mogao da obradi stimulanse iz okoline, a da se beba ne probudi. U tome pomažu pouzdani umirujući obrasci ponašanja, samoumirujuće mere poput sisanja prsta ili traženja odgovarajućeg položaja. Sprovođenje pravilnih dnevnih obrazaca spavanja i hranjenja uči bebu da spava noću.
U drugoj godini spavanje se ograničava na jedno dugo spavanje tokom noći i jedno kratko dremanje tokom popodneva.
U predškolskom uzrastu u zavisnosti od očekivanja okoline mnoga deca odustanu od popodnevnog sna i spavaju samo noću, iako sklonost popodnevnom dremanju ostaje tokom čitavog života.
Snežana Milanović, dipl fizioterapeut
SI Baby terapeut, Marte Meo terapeut
