Baby handling – pravilno postupanje sa bebom
Baby handlin je postupak pravilnog podizanja, držanja, nošenja, spuštanja, presvlačenja pelena i odeće, hranjenja i igranja sa bebom. Prvih 1000 dana u životu deteta su ključni za rast i razvoj detetovog mozga.
Naučna istraživanja pokazuju da razvoj ljudskog mozga zavisi od okruženja u kome dete raste i iskustva koja stiče onoliko koliko i od genetike. Fizčka sigurnost je preduslov za senzorno i motorno istraživanje koje je neophodno za rani motorički i kognitivni razvoj.
U okviru programa ranog razvoja Baby handling omogućava razvoj i ostvarivanje punih potencijala dece. Skorija istraživanja dečijeg razvoja nam omogućavaju da bolje razumemo procese koji su u pozadini svakog ponašanja deteta a koji se odvijaju u kontekstu fizičke i socijalne sredine koja ih okružuje. Razumevanje individualnih razlika među decom može nam pomoći u pronalaženju načina da stvorimo balans između zahteva okruženja i detetovih sposobnosti da prevaziđe te zahteve – balans koji će dovesti do zdravog razvoja i učenja.
Pravilnim podizanjem, držanjem, nošenjem, spuštanjem bebe, zauzimanjem pravilnog položaja tokom presvlačenja, hranjenja i igranja, može se onemogućiti razvijanje loših obrazaca pokreta kao što je zabacivanje glave u nazad, izvijanje trupa u luk, loša kontrola glave i trupa, prevelika stegnutost ili mlitavost mišića, ukrštanje nogu.
Odraslima je sve jedno kako će nešto raditi ali detetu nije, pravilnim postupanjem sve vreme šaljemo mozgu deteta informacije o pravilnim položajima i kretanjima. Razlika između „pravilnih“ i „nepravilnih“ položaja je u malim ali jako važnim detaljima. „Slično“ u ovom slučaju ne može da bude „isto“.
Naučno je dokazano da je najveća plastičnost mozga 2-3 mes pre i 6-8 mes nakon rođenja. Pravilno postupanje sa bebom podstiče normalan razvoj deteta i sprečava nepovoljan uticaj okruženja. Razlika između pravilnih i nepravilnih položaja i pokreta presudna je za to koje šeme kretanja će dete usvojiti i kako će se dalje razvijati.
