Posted by : 
Roditelji često primete da ih beba „gleda“, pokreće ruke, noge ili menja izraz lica, ali ne znaju kako da to protumače. Može delovati kao niz nasumičnih reakcija, iako je svaka od njih deo jedne veće slike. Ta slika govori o tome šta bebi u tom trenutku prija, šta je opterećuje ili šta želi da postigne. Kada roditelji razumeju ove signale, komunikacija sa bebom postaje jasnija.
Kako funkcioniše međusobni uticaj roditelja i deteta, kako izgleda povezivanje tokom prvih meseci i zašto je responzivnost važna ne samo za bebu, već i za roditelje. Kako da prepoznaju različita stanja svesti novorođenčeta i kako ti uvidi mogu da olakšaju svakodnevne situacije, posebno onda kada nije najjasnije da li bebi treba odmor, kontakt ili stimulacija.
Šta je responzivnost?
To je sposobnost da primimo signal, razumemo ga i reagujemo na način koji pomaže detetu. To nije instinkt, više je proces koji se razvija kroz iskustvo i poznavanje deteta.
Kod beba, signali su kratki, često suptilni i zavise od njihovih senzornih preferencija i trenutnog stanja svesti. Kod roditelja se responzivnost razvija kroz posmatranje, ponavljanje i uvećavanje sopstvene tolerancije na nejasnoće.
U prva tri meseca komunikacija između roditelja i bebe dobija svoju strukturu. Beba je kompetentna da učestvuje u toj razmeni i od samog početka pokazuje spremnost da se uključi u odnos. Uloga roditelja je da prepoznaju koliko joj je podražaja dovoljno, a koliko je previše, i da svoj način interakcije usklade sa njenim ritmovima.
Šta su stanja svesti bebe i zašto menjaju način komunikacije
Suština je da roditelji razumeju da beba ne reaguje isto u svakom trenutku. Njeno ponašanje zavisi od šest različitih stanja svesti koja se smenjuju više puta tokom dana.
Ovo je važno jer roditelje mogu da zbune „nelogičnosti“ – beba je do pre nekoliko minuta bila mirna, a sada se trza, stiska pesnice ili gleda “kroz vas”. Kada znate u kom je stanju svesti, znaćete i kako da se postavite.
Na primer, u mirnom budnom stanju beba može da gleda lice roditelja duže i tada imate najviše prilika za kontakt oči u oči, nežne zvuke i kratke interakcije. U aktivnom budnom stanju pokreti su brži, pogled kraći, ali beba tada lako može da postane prenadražena, lako se uznemiri I počne da plače. Ako tada pokušavate da je animirate, reakcija može da bude preintenzivna jer njen nervni sistem to doživljava kao dodatni podražaj.
Uzajamni uticaj roditelja i deteta - kako se odnos formira od prvog dana
Nekada se smatralo da odnos ide jednosmerno, da roditelji utiču na bebu. Danas se zna da je dvosmeran, I da beba utiče na roditelje.
Ovaj princip je ključan jer uklanja očekivanje da roditelji treba da znaju sve unapred. U praksi, beba kroz svoje ponašanje oblikuje način na koji se roditelji ponašaju. Ako beba reaguje bolje na tiši glas, roditelji ga prirodno tome prilagođavaju. Ako joj prija bliži kontakt, roditelji će to ponavljati.
Primer koji mnogim roditeljima može da pruži jasniju sliku, beba koja brzo prelazi u stanje povećanog uzbuđenja „uči“ roditelje da prilagode interakcije tako da budu kraće. To nije znak da joj ne treba bliskost, već da joj treba drugačiji tempo. U takvim situacijama roditelji modifikuju svoj pristup, što postaje deo njihove zajedničke rutine.
Odnos se gradi upravo kroz te mikropromene. Kada roditelji shvate da su te promene rezultat uzajamnog uticaja, nestaje pritisak da sve mora da bude idealno i „po pravilima“.
Kako majka pomaže bebi u samoregulaciji tokom prvih meseci
Majka u prvih šest meseci ima značajnu ulogu u regulaciji bebinog unutrašnjeg stanja. To se vidi kroz njen glas, pokrete, dodire i izraze lica.
Važno je razumeti da nije reč o nekoj konkretnoj tehnici, već o prisustvu i usklađivanju. Kada majka koristi melodičan glas, beba se lakše uključuje. Kada koristi ritmičan i niži ton, beba se smiruje. Kada je dovoljno blizu da beba dobro vidi njeno lica, mozak bebe prima jasne vizuelne informacije.
Ako beba postaje razdražljiva nakon previše podražaja, nežni dodir po leđima i stabilan kontakt očima mogu da joj vrate osećaj sigurnosti. To nije mehanizam koji se uči napamet. To je proces u kojem roditelji pažljivo prate reakcije svog deteta i prilagođavaju se iz trenutka u trenutak.
Povezivanje kroz senzornu stimulaciju - kako je bebin mozak organizovan u prvim mesecima
Senzorni sistemi deteta se intenzivno razvijaju odmah nakon rođenja. To znači da beba nije pasivan, već aktivan učesnik koji prerađuje informacije koje dobija putem vida, sluha, dodira, mirisa i pokreta.
Roditelji često ne znaju koliko mala količina stimulacija može da bude dovoljna. Previše zvukova, previše pokreta ili previše svetla mogu da otežaju samoregulaciju. Nasuprot tome premalo stimulacije može da uspori uključivanje bebe u interakciju.
Beba u mirnom budnom stanju može da prati lice roditelja i da reaguje na nežne pokrete. Ako se tada uključi previše animacije, beba može da skrene pogled, ukoči se ili počne da se batrga. To nije znak odbijanja, već signal da joj treba pauza.
Roditelji koji razumeju senzorne procese lakše „čitaju“ ove signale i dobijaju jasniji osećaj kada da uključe interakciju, a kada da sve uspore.
Kako prepoznavanje stanja svesti menja svakodnevne situacije
Kada roditelji znaju da pospanost označava prelazno stanje i da beba u tom periodu ne može da se uključi u interakciju, prestaju da je stimuliše. Kada znaju da aktivno budno stanje znači da bebi treba manje kontakta, a više prostora, ne doživljavaju osećaj neuspeha kada beba ne želi da gleda njihova lica.
Roditelj koji znaju da je plakanje jedno od šest stanja svesti prestaju da ga doživljava kao isključivo signal za problem. Razumeju da je to stanje u kojem je nervni sistem preopterećen i da se beba tako vraća u ravnotežu. Roditelji tako postaju sigurniji jer znaju šta posmatraju i znaju kako da se uključe.
Kada roditelij razumeju strukturu bebine komunikacije, odnos dobija jasniji oblik. Signali više ne deluju nasumično. Prepoznaju se obrasci, uočavaju se prelazi iz jednog stanja u drugo.
Povezivanje se gradi iz trenutka u trenutak. Svaka interakcija nosi određenu informaciju. Roditelji ne moraju da predvide sve. Potrebno je samo da posmatraju, da prepoznaju znakove koje im beba šalje i da reaguju sa namerom da usklade svoj tempo sa njenim.
Ako želiš da dobiješ još ovakvih uvida, praktičnih primera i stručnih objašnjenja o trudnoći i ranom roditeljstvu, prijavi se na naš newsletter na www.responzivnoroditeljstvo.com
