Posted by : 
Kako nastaje prva prava povezanost
Prvi sati i dani sa bebom donose mnogo pitanja. Roditelji gledaju bebu i pokušavaju da razumeju šta određeni pokret znači, zašto se umiruje kod jednog dodira, a uznemiri kod drugog. Osećaj neizvesnosti je prirodan. Beba reaguje na mnogo toga, a odrasli pokušavaju da se snađu u situacijama koje im još nisu dovoljno poznate. Kada se kaže „rana interakcija“, zvuči kao složen pojam, ali u praksi to je deo svakodnevnih trenutaka. To su pogledi, pokreti, sitni signali, način na koji se beba namesti, pa čak i način na koji disanje postane brže ili sporije.
Šta uopšte posmatramo?
Rana interakcija nije jedan momenat, već niz uzajamnih signala. Beba nešto uradi, roditelj odgovori, pa beba ponovo reaguje. Ovaj obrazac se ponavlja i stvara osnovu odnosa. Da bi roditelj mogao da razume šta se dešava, potrebno je da zna šta stoji iza tih malih pokreta.
Novorođenče dolazi sa razvijenim senzornim i motoričkim programima. Oni nisu slučajni, sa sobom već nose ritmove koji se kasnije prepoznaju kao prvi obrasci komunikacije. Reakcije bebe nisu „slučajne“. One su organizovane tako da traže blizinu, sigurnost i ritam koji im pomaže da pređu iz fetalnog u spoljašnji, socijalni svet.
Kako se uspostavlja početni ritam u prvim satima I danima nakon rođenja
Trenutak u kome dete prelazi iz intrauterinog u spoljašnji svet, senzorne informacije naglo postaju bogatije i intenzivnije. Ako roditelj zna šta se u ovom periodu dešava, stiče jasniji uvid kako beba funkcioniše i kako se prilagođava.
Ponašanja novorođenčeta mogu biti odgovor na odgovarajuće stimulacije, ali i na one koje prelaze njegov prag tolerancije. Roditelji nesvesno podešavaju svoje reakcije na osnovu toga što vide.
Kada beba okrene glavu ka glasu, roditelji joj se približe. Kada beba uspori pokrete, roditelji instinktivno smanje jačinu zvuka, promene ton ili uspore pokrete.
Senzorni pragovi - kako beba filtrira informacije iz okruženja
Svaka beba ima svoj jedinstveni senzorički prag. Razumevanje ovih razlika daje roditelju jasniju sliku o tome kako da podesi svoj način brige o bebi.
Ako beba brzo pređe iz budnog u uznemireno stanje, roditelji mogu da pomisle da rade nešto pogrešno. Kada shvate da beba ima niži prag tolerancije za zvuk, pokret ili dodir, dobijaju strukturu koja im daje veće samopouzdanje.
Rana interakcija je zapravo način da roditelji otkriju senzorni profil svoje bebe. Ovaj profil nije statičan, ali ima stabilne elemente. Bebe se razlikuju u tome kako reaguju na svetlost, glasove, promenu položaja, mirise i kontakt koža na kožu.
Zahvaljujući istraživanjima znamo da su rane senzorne informacije ključne za oblikovanje neuronskih mreža. U prvim mesecima mozak ubrzano organizuje veze na osnovu iskustava koja dobija.
Neke bebe se umire kada se ljuljaju. Druge se uznemire kada je pokret jači od onoga što mogu da obrade. Ovi obrasci su jasni pokazatelji kako mozak filtrira stimulaciju.
Osetljivost majke - način posmatranja koji menja sve
Majčina sposobnost da prepozna i tumači signale svog deteta jedan je od najvažnijih prediktora kvaliteta rane afektivne veze. Osetljivost majke nije samo emocionalna reakcija. To je kapacitet da vidi svet iz perspektive deteta. Kada se ta veština razvija, beba dobija jasne i dosledne signale dok doslednost stvara osećaj sigurnosti.
Nije dovoljno registrovati signal. Potrebno je razumeti šta stoji iza njega. Nekada beba zaplače jer je umorna. Nekada zato što joj je previše stimulacije. Nekada zato što pokušava da uklopi ritam disanja sa ritmom okoline.
U ranom periodu majke ponekad tumače bebine signale kroz svoje potrebe. To se dešava kada postoji snažna želja da se održi rutina ili osećaj kontrole. Ovaj obrazac nije retkost i nije znak nedostatka brige. To je poziv na pažljivije posmatranje.
Majka želi da beba spava u određeno vreme, ali beba pokazuje znakove spremnosti za interakciju. Kada majka prepozna tu nijansu, ritam dana dobija jasniju strukturu.
Uzajamno prilagođavanje - kako se razvija povezanost
Interakcija se razvija u dva pravca — dete poziva, roditelj odgovara. Kako beba raste, ova dinamika postaje sve složenija. Od kvaliteta tog procesa zavisi kako će dete kasnije graditi odnose, regulisati emocije i izražavati svoje potrebe.
Ponašanja deteta uključuju signale koji imaju dve funkcije:
- da dovedu majku u blizinu deteta (plač, osmeh, dozivanje)
- da dovedu dete u blizinu majke (sisanje, privijanje, praćenje)
Ako roditelji ne odgovore na signale ili dugo odlažu odgovor, beba smanjuje intenzitet slanja signala. Dosledni odgovori stvaraju jasniji obrazac.
Zašto rana interakcija oblikuje emocionalnu regulaciju
Rana iskustva ostavljaju jasne tragove u mozgu i utiču na kasnije ponašanje. Kada roditelji znaju da njihove reakcije direktno oblikuju strukturu mozga deteta, dobijaju dodatni uvid koji daje smisao njihovom trudu.
U ranom periodu broj neuronskih veza se povećava brzinom koja je najveća u celom životu. Te veze se formiraju na osnovu iskustva. Veze koje se često aktiviraju postaju stabilnije. One koje se ne aktiviraju slabe. Ako beba nauči da se uz glas majke smiruje, taj obrazac kasnije postaje polazna tačka za samoregulaciju.
Emocionalna regulacija se razvija u kontekstu odnosa, a ne sama od sebe. Kvalitet tih prvih odnosa daje strukturu detetovom mozgu da kasnije prepozna sopstvene signale i reguliše uznemirenost.
Posmatranje rane interakcije nije samo opažanje. To je način da se razume kako beba uči o svetu. Svaki pokret, pogled i zvuk nosi značenje. Roditelji tokom prvih nedelja zapravo prikupljaju informacije i polako sklapaju sliku o tome ko je njihovo dete. Kada znaju šta posmatraju i zašto, osećaju da imaju više kontrole i jasnije vide šta mogu da urade u svakodnevnim situacijama. Rani odnos se gradi kroz niz malih koraka, a svaki od njih ostavlja trag u detetovom razvoju.
Ako želiš da dobiješ još ovakvih uvida, praktičnih primera i stručnih objašnjenja o trudnoći i ranom roditeljstvu, prijavi se na naš newsletter na www.responzivnoroditeljstvo.com
