U trećem mesecu trudnoće, dok je još u maminom stomaku, kod bebe se javlja osećaj „zadovoljstva” i „nezadovoljstva”, s tim što osećaj zadovoljstva želi da ponovi, a nezadovoljstvo pokušava da izbegne. Istraživači pretpostavljaju da situacije kao što su glad ili žeđ, do kojih dolazi zbog rasta i razvoja i koje doživljava kao neprijatnost, pokušava da reši pijenjem plodove vode i tako postiže osećaj „zadovoljstva”. To znači da se beba ne razvija samo prema zakonitostima svog genetskog koda, već je od samog početka u interakciji sa svojom okolinom koju aktivno menja, dok se i ona sama menja tražeći unutrašnju ravnotežu.
Mozak je genetski osmišljen kako bi se pripremio za normalan, zdrav razvoj. Iako ne možemo da promenimo svoje gene, možemo namerno da oblikujemo svoje načine interakcije koji utiču na to kako se ti geni izražavaju (njihova epigenetska regulacija) i kako se deca razvijaju.
Ponašanje novorođenčeta biće oblikovano već tokom 9 meseci u materici. Poznato je da stres, briga, razne vrste problema imaju uticaj i da zato treba obezbediti optimalne prenatalne uslove za razvoj deteta. U situacijama kada je majka izložena nekom stresu, fizičkom ili psihičkom, primećen je porast aktivnosti fetusa kao znak protesta. Zauzimanjem određenog položaja u materici, beba pokazuje da li se nalazi trenutno u „prijatnom” ili „neprijatnom” stanju.
Fetus može da se „prilagođava” na majčin ciklus odmor-aktivnost recipročno – kada je ona aktivna, on će biti miran, kada je ona mirna, počeće da se „penje” po zidovima materice. Smatra se da ove pokrete stimuliše mlečna kiselina koja nastaje kao produkt mišićnog rada i dostiže maksimalne vrednosti kada se majka odmara posle neke fizičke aktivnosti. Ovo prilagođavanje fetusa na ritmove majke može da predstavlja prvi vid saradnje sa njom.
U poslednjem tromesečju trudnice mogu da kažu kada njihova beba:
- Duboko spava – tiha je i izrazito neprijemčiva na spoljne stimulanse sa povremenim, iznenadnim pokretima ruku i nogu.
- Kada je u stanju lakog sna – tiha je, ali sa eksplozijama pokreta ekstremiteta koji se ponavljaju, štuca i povremeno sporo se odupire rukama, nogama, trupom.
- Kada je aktivno budna – „penje se” po zidu materice, uz odupiruće, živahne pokrete.
- Kada je budna ali mirna – očigledno čeka i posmatra spoljne stimulanse uz finije, usmerenije pokrete, često kao odgovor na spoljne događaje.
Znaci koje in utero primaju od majke oblikuju njihove odgovore i pripremaju ih na to da posle porođaja budu prijemčivi za njene ritmove i signale.
Žena tokom trudnoće komunicira sa svojom bebom na tri načina:
- Fiziološka komunikacija – kada je majka preplavljena strahom, u njenoj krvi raste nivo adrenalina što se putem krvi prenosi na fetus i on na taj način „uči strah”. Reakcije deteta su jako brze i majka ne može da sakrije svoja osećanja straha ili besa jer ove emocije nisu pod svesnom kontrolom.
- Empatička komunikacija – se najteže naučno dokazuje, ali ona je verovatno u osnovi onoga što u kasnijem životu nazivamo „intuicija” ili „vančulna (ekstrasenzorna) komunikacija”.
- Komunikacija preko ponašanja – podrazumeva pokrete deteta u stomaku kao odgovor na ponašanje majke.
Istraživači su utvrdili da je stepen interesovanja oca za trudnoću u korelaciji sa dužinom vremena koje posvete detetu u prvih 6 nedelja života. Pokazalo se takođe da stepen zadovoljstva budućih očeva tokom trudnoće utiče na stepen uživanja majke sa detetom. Statistički, muškarci sve više aktivno učestvuju u samom procesu trudnoće i porođaja i to polako postaje standard – pa se sada to od njih i očekuje.
Snežana Milanović
diplomirani fizioterapeut
SI Baby terapeut, Marte Meo terapeut
