Spavanje
Novorođenčad ne samo da su stekla iskustva majčinih ritmova dok su bila u materici, već su im sada i njeni zvučni i kinestetički ključevi bliski. Od mesta gde majka boravi u prvih pet meseci trudnoće zavisi da li će se kasnije beba probuditi na zaglušujuću buku aviona ili nastaviti mirno da spava. U ovom ranom periodu, beba reaguje i na muziku – zabeleženo je da se, počev od 25. nedelje trudnoće, kreće u ritmu bubnjeva.
Posmatrajući ponašanje novorođenčadi, Peter Volf (1969) uočio je razlike u nivoima njihove budnosti. Utvrdio je šest različitih stanja:
- Mirno ili duboko spavanje – karakteriše ga pravilno disanje zatvorenih očiju, bez aktivnosti osim povremenih trzaja.
- Aktivno ili lagano spavanje – oči su zatvorene, ali se primećuju brzi pokreti očiju; nivo aktivnosti je nizak, pokreti su mekši nego u dubokom spavanju, disanje može biti nepravilno.
- Dremanje – oči se otvaraju i zatvaraju, kada su otvorene izgledaju pospano; reakcije na podražaje su usporene, ali oni mogu da izazovu promenu stanja.
- Neaktivna budnost / mirno budno stanje – oči su otvorene, pogled bistar, pažnja usmerena na podražaje, a nivo aktivnosti nizak.
- Aktivna budnost – oči su otvorene, nivo aktivnosti visok, dete može da pokazuje kratku uznemirenost; na podražaje reaguje pojačanim trzajem i motoričkom aktivnošću.
- Plakanje – intenzivno, teško zaustavljivo plakanje, uz visok nivo motoričke aktivnosti.
U prvih mesec dana organizacija spavanja i budnosti se polako prilagođava dnevnom ciklusu dana i noći, kao i socijalnoj okolini. Kod beba koje su rođene na vreme, spavanje i buđenje se odvijaju u ciklusima od tri do četiri sata. Da bi spavanje tokom noći bilo duže, nervni sistem mora dovoljno da sazri kako bi mogao da obradi stimulanse iz okoline, a da beba ne bude probuđena. U tome pomažu pouzdani umirujući obrasci ponašanja, samoumirujuće mere poput sisanja prsta ili traženja odgovarajućeg položaja. Sprovođenje pravilnih dnevnih obrazaca spavanja i hranjenja uči bebu da spava noću.
Znatna promena u organizaciji stanja budnosti događa se oko trećeg meseca života. Novorođenče rođeno u terminu spava u proseku 18 sati tokom 24 sata, sa kratkim periodima budnosti koji se ponavljaju na svakih 3–4 sata (Anders i sar., 2000). To znači da se tokom dana i noći periodi spavanja i budnosti smenjuju 6–8 puta, sa sličnim trajanjem vremena provedenog u budnom stanju.
Hranjenje
Plodova voda tokom boravka u materici predstavlja prvo okruženje koje bebama pruža kontinuirane senzorne informacije, kao što su ukus i miris – kroz majčin metabolizam i njene prehrambene navike. Ovo iskustvo pomaže novorođenčetu da se lakše prilagodi novom okruženju nakon rođenja. Receptori za ukus razvijaju se od osme nedelje trudnoće i mogu da registruju ukuse od 14. nedelje. Iako se čula ukusa i mirisa nastavljaju razvijati i nakon rođenja, dovoljno su zrela još u poslednjem tromesečju trudnoće.
O preferencijama beba prema hrani koju su majke konzumirale tokom trudnoće dugo su postojale samo pretpostavke, sve do istraživanja objavljenog 2022. godine u Engleskoj (link). Istraživači su posmatrali izraze lica fetusa čije su majke konzumirale različite ukuse (šargarepa i kelj). Na 4D ultrazvučnim snimcima videlo se da fetusi reaguju osmehom na ukus šargarepe, a izrazom gađenja na kelj.
Kako je hranjenje bebe jedan od prioriteta, važno je da se sprovodi i bezbedno. Često se odmah po porođaju bebe hrane u ležećem položaju – zbog majčine rane od epiziotomije ili nesigurnosti u držanju bebe. Međutim, ova praksa može biti rizična.
Gutanje mleka u ležećem položaju može dovesti do aspiracije (ulaska tečnosti u disajne puteve), što može izazvati gušenje ili naknadne komplikacije poput upala pluća. Iako bebe mogu istovremeno da dišu, sisaju i gutaju, gravitacija olakšava gutanje u uspravnom položaju. Zadržano mleko u ustima može da ode u srednje uvo i izazove infekciju, dok ležeći položaj povećava rizik od refluksa i povraćanja.
Hranjenje u kosom uspravnom položaju je bezbednije i pomaže razvoju mišića vrata i trupa, što kasnije doprinosi boljoj kontroli glave i tela. Osim što zadovoljava fiziološke potrebe, hranjenje je i važan trenutak povezivanja sa bebom. Držanje u naručju u polu-uspravnom položaju omogućava kontakt očima i interakciju, što je često važnije za razvoj deteta od same ishrane.
Interakcija
Od samog rođenja bebe su izložene licima – najpre majčinom. Ljudi imaju urođenu sposobnost čitanja neverbalnih signala sa lica, što pomaže u prepoznavanju emocija i usmerava međusobne interakcije, doprinosi smanjenju nesporazuma i podržava socijalno funkcionisanje.
Novorođenčad imaju prirodnu preferenciju prema ljudskim licima u odnosu na druge objekte, što ukazuje na urođenu sposobnost prepoznavanja lica. Istraživanja pokazuju da već sa nekoliko dana razlikuju lice svoje majke od nepoznatih lica. Sa samo nekoliko dana mogu da prepoznaju osnovne emocije – sreću, tugu i iznenađenje – a već sa pet meseci usklađuju izraze lica sa odgovarajućim glasovnim signalima.
Rani kontakt odmah po rođenju – kada se majka i beba prvi put upoznaju – ima ogroman potencijal za uspostavljanje jake veze. Bebe stare svega nekoliko sati mogu da oponašaju izraze lica roditelja. Kroz izraze lica i glasovne signale beba komunicira svoje potrebe, a roditelj odgovara na njih. Ova razmena je temelj zdrave emocionalne povezanosti.
Izloženost i doživljaj lica smatraju se osnovom ljudske komunikacije. Bebe se oslanjaju na emocionalne signale roditelja kako bi regulisale svoje ponašanje – proces poznat kao socijalno referiranje. Kada ono izostane, dete može postati uznemireno i nesigurno u svom okruženju.
