Deca nam pružaju jedinstvenu priliku da gradimo dublje veze – kako sa njima, tako i sa sobom. Način na koji komuniciramo sa svojom decom ima ogromnu ulogu u njihovom razvoju. Komunikacijske sposobnosti roditelja, kao i uzajamna emocionalna komunikacija sa detetom, razvijaju njegov osećaj sigurnosti.

Od samog rođenja, dete traži saradničku komunikaciju kako bi napredovalo. Kada se beba nasmeši i proizvodi nežne zvuke, brižan roditelj reaguje smeškom i oponašanjem tih zvukova, a zatim zastane i čeka da dete ponovo odgovori.

Detetova poruka nije uvek očigledna, pa roditelj mora da „dekodira“ poruku kako bi je razumeo. Važno je zapamtiti: čak i ako ne možete odmah da shvatite značenje dečijih poruka, oni samo pokušavaju da zadovolje svoje potrebe na najbolji mogući način u tom trenutku. Nije potrebno da budemo savršeni roditelji da bismo dobro odgajali svoju decu – dovoljno je da budemo responzivni.

Kada se govori o uticaju roditelja na dete i njegov razvoj, savremeni pristupi odbacuju ideju da roditelj ima jednosmerni uticaj na dete. Umesto toga, ističe se važnost međusobnog uticaja u širem socijalnom okruženju. Kao što roditelji utiču na dete, tako i dete utiče na roditelje, odnosno, povratno reaguje na karakteristike i ponašanje koje dete ispoljava. Samo rođenje deteta, kao i njegov temperament, u velikoj meri menja već postojeći odnos partnera i uvodi ih u nove uloge roditelja.

Ponašanje roditelja nije ustaljeno niti čvrsto oblikovano, kako bi to zahtevala teorija o materinskom instinktu. Postupci roditelja nakon rođenja deteta su promenjivi – određeni su biološkim faktorima, ali na njih utiču i očekivanja, kao i društvene norme.

Ponašanje novorođenčeta oblikuje se već tokom devet meseci u materici. Prenatalna psihologija proučava uticaj trudnoće na osobine deteta i njegovo ponašanje nakon rođenja.

Stanja svesti koja se mogu uočiti kod novorođenčeta – kao što su smirenost, uzbuđenje, spavanje i REM spavanje – mogu se opaziti i kod fetusa. Ova stanja se javljaju ciklično, u formi aktivnosti i opuštanja.

U poslednjem tromesečju, žene često mogu da prepoznaju kada njihova beba:

• Duboko spava
• Kada je u stanju lakog sna
• Kada je aktivno budna – „penje se“
• Kada je budna, ali mirna

Bebe su kompetentne odmah nakon rođenja – ne samo da su svesne svog okruženja, već i pokazuju spremnost da se sa njim povežu.

Kada trenutak porođaja dođe, majka mora biti spremna da stvori novu vezu sa svojim detetom, kao i da bude izuzetno prijemčiva za stanje potpune uključenosti, u kojem postaje sposobna da „se stavi na bebino mesto“.

Bebe od samog rođenja reaguju na okolinu i stupaju u interakciju sa njom. Da bi odrasli znali kako da reaguju na dete, moraju biti upoznati sa različitim stanjima svesti novorođenčeta. Današnja saznanja o razvoju beba utiču na način ophođenja prema deci.

Jedna od prvih obaveza roditelja jeste da nauče da prepoznaju i predviđaju stanja svesti svoje bebe, kako bi znali kada je ona spremna za hranjenje, spavanje ili interakciju. Postoji šest različitih stanja svesti bebe:

• Dubok san
• Lagan san
• Pospanost
• Mirno budno stanje
• Aktivno budno stanje
• Plakanje