Svaki profesionalac koji želi da podrži rano vezivanje otkriće da je korisno osvetliti prirodu i kapacitete bebe za komunikaciju sa roditeljima

Dok još kao embrion pliva u plodovoj vodi, ne postoji sam za sebe već se nalazi u procesu socijalne razmene, u interakciji sa majkom. U višem stadijumu razvoja fetus preko placente počinje da prima informacije i čulne nadražaje iz spoljašnjeg sveta. Kako stuktura fetusa postaje sve složenija, postaje dostupnija za informacije od strane majke. Znaci koji in utero primaju od majke oblikuju njihove odgovore i pripremaju ih na to da posle porođaja budu prijemčivi za njene ritmove i signale.

U trenutku rađanja se susreću različiti senzorni i motorički programi novorođenčeta i snažne fantazije roditelja i traže novu ravnotežu. Novorođenče je potpuno opremljeno svim složenim čulnim i motornim ponašanjima. U stanju je da odgovara na poljupce, tepanja i poglede majke, a i da razume njene osećaje i da na njih reaguje.

Novorođenče poseduje visokopredvidljive odgovore na stimulanse iz spoljnog sveta. Ti odgovori, zauzvrat, oblikuju odgovore onoga ko brine o odojčetu da bi uspostavio sistem uzajamnog feedbecka koji odgovara bebi. Ključne faze su periodi u kojima kod odojčeta i roditelja postoji visok nivo energije da se prihvate znaci koje oni jedno drugom nude, kao i za uzajamno prilagođavanje. Prvi sati po rođenju kao i drugi periodi u kojima su promene brze, mogu se posmatrati kao „ključne faze“.

Savremenije studije interakcije roditelj-dete, pomerile su se sa analize molekularnih ponašanja i izdvojenih vremenskih jedinica ka globalnim i kontekstualnim pristupima. Kada su pojedinačni oblici ponašanja prikupljeni, obrasci ponašanja i odgovori počeli su da dobijaju značenje.

Obrasci ponašanja roditelja mogu se shvatiti kao stimulans, a obrasci ponašanja odojčeta – kao odgovor. Mada svaki gest ili izraz predstavlja oblik komunikacije, uvremenjenost i osetljivo grupisanje oblika ponašanja govore više od samih ponašanja.

Neverbalna komunikacija zahteva od odojčeta izvestan stepen kontrole nad neuromotornim i psihofiziološkim sistemima. Odojčad moraju biti u stanju da budu budna i da duže vreme usmeravaju pažnju na kognitivne i afektivne znake iz spoljne sredine. U isto vreme moraju poznavati sebe u dovoljnoj meri kako ne bi bila preplavljena stimulansima iz spoljne sredine.

Prvi zadatak beba je da dostignu kontrolu nad sistemima svog inputa i outputa. Bebe moraju biti slobodne da odbiju ali i da prime stimulanse a takođe i da kontrolišu sopstvena stanja i fiziološke sisteme. Da bi obratili pažnju na odrasle koji su u interakciji sa njima, moraju kontrolisati motornu aktivnost, stanje svesti i odgovore autonomnog nervnog sistema.

Posao roditelja je da nauče kako da snize sopstveni input da ne bi ugrozil finu ravnotežu kod odojčeta i kako da usaglase sopstvene ponašajne odgovore sa specifičnim individualnim pragovima svoje bebe. Ovo je prvi korak u učenju načina na koji treba negovati bebu.

U trenutku kada majka ili otac mogu da dozvole bebi da bude vođe ili onaj ko daje signale, kada odrasla osoba može da prepozna i ohrabri bebinu nezavisnu potragu za sredinskim ili socijalnim pokazateljima, igrama i reakciju na njih – da ih imitira, da posegne za njima i igra se objektima, vitalna prekretnica je dostignuta.

Saradnička komunikacija između bebe I roditelja/staratelja ili stručnjaka

Biti svestan kao roditelj ali I kao stručnjak koji radi sa decom, znači imati nameru u svojim postupcima. Sa namerom svesno biramo svoje ponašanje imajući na umu detetovu emocionalnu dobrobit. Deca lako mogu da otkriju nameru i napreduju samo kada postoji svrsishodna interakcija sa roditeljima ili stručnjacima, saradnička komunikacija.

Kada se beba nasmeši i ispušta nežne zvuke, brižni roditelj/staratelj ili stručnjak reaguje tako da se nasmeši detetu i oponaša neke od tih zvukova, a zatim se zaustavi i sačeka da mu dete odgovori. Na ovaj način se razmenom signala stvara osećaj povezanosti. Umesto da reaguje nasumično, roditelj ili stručnjak reaguje na signale koje je dete prvo poslalo.

Poruka koju dete šalje nije uvek jasna i odrasli mora da je „dekodira“ da bi je razumeo. Deca slanjem poruka pokušavaju da zadovolje svoje trenutne potrebe koje imaju i postaju frustrirana ako ih odrasli  ne razumeju. I upravo zbog nerazumevanja često počinju da traže pažnju na negativan način. Odrasli  to ponašanje u uglavnom tumače: “ima jake grčeve”, zatim “izlaze mu zubi” a kasnije “plače bez razloga”.

Odgovori odraslih na signale koje dete šalje uticaće na sliku koju ono stvara o sebi – tako gradi sopstveni identitet.

Komunikacija uključuje elemente verbalnog i neverbalnog jezika. Potrebno je više od reči da bi nas neko razumeo. Neverbalne poruke često percipiramo nesvesno a upravo ti neverbalni signali imaju presudan uticaj na to kako se osećamo. Kontakt očima, izrazi lica, ton glasa, gestovi i dodiri, držanje tela, vreme i intezitet odgovora, jako su važni elementi komunikacije.

Potvrđeno da je deci potrebna pozitivna reakcija odraslog i njihov usklađen odnos kroz razmenu neverbalnih signal – treba im saradnička povezanost.

Razvojna istraživanja procesa koji se naziva „socijalno referiranje“ upućuje na snažne načine na koje emocionalne reakcije roditelja/stručnjaka, koje se otkrivaju neverbalno u njihovim izrazima lica i gestovima, u dvosmernoj komunikaciji određuju, detetove emocionalne reakcije i ponašanja.

Da bi se ostvarile kvalitetne socijalne interakcije neophodno je da bude dobro senzorno procesiranje. Da bi dete bilo uspešno potrebno je da harmonizuje ono što je unutra I ono što je spolja.

Hronični poremećaji kao što je autizam, razvojni poremećaji ili senzorne disfunkcije umanjuju detetove mogućnosti da se ponaša u skladu sa uzrastom u interakciji sa roditeljima/odraslima. Rođenje pre vremena (prematurusi) takođe u velikoj meri utiče na detetove sposobnosti za  uspostavljanje kvalitetne interakcije.

Kroz individualni ili grupni rad podrška profesionalcima u Razumevanje u načinu povezanosti senzornog procesiranja, samoregulacije i rane komunikacije, može pomoći u ostvarivanju kvalitetnije interakcije roditelja/stručnjaka i deteta sa neurorazvojnim teškoćama.

Snežana Milanović, dipl. fizioterapeut,

Marte Meo® therapist/collegaue trainer,

SI pedagog, SI baby terapeut